Kaligrafija - pisanje kao umetnost
Radionica je osmišljena kao praktičan i kreativan uvod u osnove kaligrafije i okuplja sve koji žele da se povežu sa jednim od najvažnijih elemenata kulturnog identiteta – ćiriličnim pismom. Polznike kroz ceo proces pisanja i savladavanja osnova vodi Milica Dragana Jujić, koja se kaligrafijom aktivno bavi već osam godina. Ona je istakla da je ideja o radionici potekla iz Srpskog kulturnog centra "Sveti Sava".
- Planirali smo da održimo tri radionice do Vidovdana, nakon čega sledi izložba radova, ali interesovanje je prevazišlo sva očekivanja. Umesto planiranih 15 ljudi, prijavilo se čak 70, tako da su sve tri grupe potpuno pune. Mislim da ljudi danas čeznu za tim da nauče nešto novo i da ćirilicu zavole na jedan drugačiji način. Iako nam je to maternji jezik, u današnje vreme, gde dominiraju kompjuteri, svi smo praktično primorani da koristimo latinicu jer svet oko nas tako funkcioniše. Verovatno se upravo iz tog nedostatka javila težnja kod ljudi da kroz kaligrafiju očuvaju sopstveni identitet.
Na samim radionicama proces počinje od osnova – prvo se uče osnovni potezi koji čine jedno slovo, a tek nakon toga prelazi se na ispisivanje celih slova i reči. Jedna od polaznica je Vesna Maričić koja je istakla značaj očuvanja ćirilice i nacionalnog identiteta.
- Ako čuvamo svoj jezik i svoje pismo, čuvamo i svoju nacionalnost, i mislim da je to suština. Lepo pisanje se izgubilo, već godinama ga nema. Nije sve u poruci – ne može sve da se napiše brzo, bez velikog slova ili ikakvog znaka interpunkcije. Mislim da su deca izgubila vezu sa lepim rukopisom kakav se nekada učio.
Kaligrafija u Srbiji doživljavala je svoj najlepši razvoj u srednjem veku, kada su monasi u pravoslavnim manastirima sa izuzetnom pažnjom prepisivali vredne spise. Tadašnje knjige bile su pravo umetničko bogatstvo. Milenko Novaković imao je priliku da se kao dečak susretne sa glagoljicom, pretečom ćirilice koja je danas u upotrebi.
- Ja posebno volim ćirilicu i oduvek sam pisao ćirilicu. Potičem iz takvog podneblja. Moj pokojni deda i otac pisali su pravu glagoljicu, i ja sam sve pokušavao, ali nisam ni desetinu mogao da dostignem ono što su oni stvarali. To me je, zapravo, navelo da se podsetim i pokušam ponovo. Znam da sigurno neću dostići njihov nivo, ali želeo sam makar malo, kroz kaligrafiju, da se podsetim i vežbam.
